27090 - Savet za stampu - logo

Slučajevi nasilja nad ženama pred Savetom za štampu

Kad zagrebeš noktima

Tokom pet godina rada Saveta za štampu, ovo telo je u samo dva navrata raspravljalo o žalbama koje se direktno tiču nasilja nad ženama. Pošto se prilozi koji se bave ovom temom pojavljuju svakodnevno, jasno je da tako mali broj žalbi nije rezultat činjenice da se novinari kao “slepi plota” drže Kodeksa novinara Srbije.

Naprotiv.

To samo znači da se u slučaju kada izveštavaju o nasilju krše praktično sva pravila, što u žrtvama – koje bi imale direktno pravo žalbe – izazivaju osećaj nemoći i besmislenosti svakog otpora i protesta. Ili su, pak, one toliko namučene, da im u životu samo još fali da o njihovom jadu odlučuje i Savet za štampu.

Zanimljivo je, međutim, da se prva žalba na prvoj ikad održanoj sednici ticala upravo nasilja nad ženama. Još zanimljivije da je to do danas ostao jedan od najznačajnijih slučajeva, od nekoliko stotona o kojima se u međuvremenu raspravljalo. Žalbu je, u ime i uz potpisani pristanak žene o kojoj se izveštavalo, podnela Mreža žena protiv nasilja u septembru 2011, a odnosila se na tekst “Lekar mučio ženu i njenog ljubavnika” iz lista “Press”.

Pre i iznad svega, ovde nije učinjeno ništa, kako bi bio sakriven identitet žrtve: objavljeno je puno ime i prezime njenog supruga, grad u kojem žive, dok je on identifikovan kao “hirurg”, a objavljeno je i njeno zanimanje. Idenitet takvog para, posebno u manjem gradu, dalje i ne mora da se otkriva – sve je jasno.

Detaljno opisujući nasilje (što je samo po sebi već kršenje Kodeksa novinara Srbije), “Press” navodi kako je suprug “vezao lisicama, tukao i snimao gole sada već bivšu suprugu i njenog prijatleja kada ih je uhvatio na delu”. Ovakvim opisom, objašnjeno je zašto se sve dogodilo: nasilnik je de facto aboliran, jer mu je žena imala ljubavnika, pa ih je još i “zatekao na delu”. Sve to je, podrazumeva se, u suprotnosti s načelima profesionalnog izveštavanja. No, ni to nije bilo dovoljno. Sledi opis koji bi slobodno mogao da se nađe u antologiji novinarskog beščašća i bezobrazluka: “…nju je lakše povredio, a potom ju je usred zime golu isterao napolje ispred zgrade. Vikao joj je „kurvo”, tako da su sve komšije čule šta se dešava. Inače, kada ih je našao u stanu, u momentu dok je skidao gaće sa D. M., noktima je povredio njegov polni organ, tako da je D. M. završio u bolnici”. Komisija za žalbe odlučila je da su ovim tekstom prekršene tri tačke Kodeksa novinara Srbije, koje se tiču poštovanja privatnosti, a koje podrazumevaju da novinar poštuje pravo na dostojanstvo i intigretitet ljudi o kojima izveštava, da izbegava spekulacije i pokazuje “duh saosećanja i diskrecije”.

Čitave četiri godine kasnije, pred Savetom za štampu pojavio se novi slučaj izveštavanja o nasilju, s tim što ovaj put nije bilo reči o konkretnoj ženi i što je odluka donesena mnogo teže i nakon više nego burne rasprave. U pitanju je bio tekst “Žene u krugu porodice pobile 98 muškaraca” objavljen u “Večernjim novostima”, a u kojem su pogrešno interpretirani podaci MUP-a. U naslovu su žene optužene da su ubile skoro sto članova porodice, dok se u samom tekstu navodi da su među tim ubistvima i ona koja su počinili muškarci. U tabeli koja je objavljena, jasno se vidi da su žene počinile ubistvo u 22, od 98 slučajeva. To, međutim, nije smetalo nadležnom uredniku da čak i u naslovu tabele navede: “Muškarci koje su u krugu porodice ubile pripadnice nežnijeg pola”. Odlučeno je da je ovim tekstom prekršena obaveza novinara da izveštava tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno, kao i obaveza da naslov odgovara suštini teksta. Iako se Mreža žena protiv nasilja žalila i na upotrebu konstrukcije “nežniji pol” o tome se nije odlučivalo, jer se Kodeks novinara Srbije time eksplicitno ne bavi.

I jedan i drugi slučaj vrlo su ilustrativni, pošto se u njima pojavljuju dva najtipičnija etička proklizavanja kada je reč o izveštavanju o nasilju nad ženama. Žrtvama se – ponekad čak i uz najbolju nameru – uskraćuje svako pravo na privatnost, urušava im se dostojanstvo, a njihovo ponašanje redovno se stavlja pod lupu kako bi se “objasnilo zašto” im se desilo to što se desilo. S druge strane, zvanični podaci vrlo se često obrću, okreću i “prepevavaju”, kako bi se realnost preokrenula i iz nečeg jezivog transformisala u nešto “zabavno” za publiku.

Autor: Tamara Skrozza

Autorka je članica Komisije za žalbe Saveta za štampu